Тренутно стање фискалног система у Републици Српској

Постојећи систем фискализације у Републици Српској уведен је доношењем Закона о фискалним касама („Службени гласник Републике Српске“, број 69/07), али је у пракси заживио од друге половине 2008. године када је извршена прва фискализација и када је Пореска управа Републике Српске успоставила технички систем за преузимање података са фискалних система као и софтверску и процедуралну подршку за комплетан пословни процес од фискализације до контроле обвезника фискализације.

Поред низа позитивних ефеката, прије свега у домену повећања степена контроле над прометом роба и услуга, самим тим и повећања пореских прихода и смањењу „сиве економије“, примијењени модел је имао и одређене негативне ефекте. Фискални закон је увођен заједно са законом о ПДВ-у и још неким сродним реформама у сектору финансија. Прихваћени модел фискализације је у то вријеме био једини познат модел, настао у Италији који је од тренутка настанка имплементиран у више земаља у Европи и Латинској Америци. Основна компонента модела је фискална меморија, заштита података је хардверска и доминантни актери процеса фискализације су произвођачи фискалних каса и фискалних штампача.

Компоненте система фискализације

Фискални рачун

Основна компонента сваке фискализације је фискални рачун. Продавац мора купцу да преда рачун а купац је у обавези да узме рачун. Фискални рачун мора да садржи све прописане елементе који недвосмислено потврђују ко је продавац, шта је и по којој цијени продато и колико је пореза по пореским стопама зарачунато. Обавезан садржај фискалног рачуна је прописан фискалним законом. Истим правилником су дефинисани и остали обавезни штампани извјештаји (дневни и периодични извјештај) као и пресјек стања. Копије ових документа се штампају на контролној траци, истовремено кад и одговарајући документи. Правилником су дефинисани услови и обавезан период (3 године) за чувања контролне траке у простору пореског обвезника.

Електронски систем за издавање рачуна

Системи за издавање рачуна су најчешће обавеза и трошак пореских обвезника који морају да издају фискалне рачуне за своје продајне и сервисне услуге а на начин како је то предвиђено фискалним законом. У Србији су то фискалне касе које функционишу самостално и фискални штампачи који раде са ПОС или ЕРП програмима. Фискалне касе и фискални штампачи морају обавезно да имају фискалну меморију. Фискална меморија је вишеструко заштићена, подаци у њој се не могу брисати или мијењати. Касе и штампачи се купују на тржишту и зато морају да буду сертификоване од стране комисије за сертификацију а према правилнику за сертификацију.

Дигитални запис дневног фискалног промета

Једном у току дана, израчунава се кумулативни промет, сакупљеног укупног пореза и посебно по свакој пореској стопи, те још неки параметри који се уписују у трајно заштићену фискалну меморију. Подаци у фискалној меморији су заштићени и не могу се мијењати. Захваљујући ГПРС терминалима, по предвиђеној динамици, дневни извјештаји се шаљу на сервер пореске управе.

ГПРС терминали

ГПРС терминали чине везу између каса и штампача са једне стране и сервера пореске управе са друге стране. ГПРС терминалима се садржај фискалне меморије периодично шаље на сервер пореске управе за накнадну анализу података продаје. Да би се смањило оптерећење мреже, дневни извјештаји се шаљу периодично (на 15 дана). Сервер пореске управе је тај који иницира ГПРС терминал и обавјештава корисника да треба да активира трансфер. Новији модели ГПРС терминала тај процес могу да раде аутоматски.

МОГУЋЕ ПРЕВАРЕ И ЗЛОУПОТРЕБЕ ФИСКАЛНИХ КАСА

Неиздавање рачуна

Поновљено издавање истог рачуна

Дупла каса

Преправљање рачуна прије уписа у дневни извјештај

Брисање рачуна прије уписа у дневни извјештај

Преправљен дневни извјештај

Украдена или уништена каса

Изгубљене контролне траке

Проблеми са ГПРС терминалом

НЕГАТИВНЕ СТРАНЕ
ТРЕНУТНОГ СИСТЕМА

Застарјела технологија ;
Фискална дисциплина је опала са временом ;
Процес сертификације каса и штампача је компликован, дуготрајан и веома скуп ;
Процеси фискализације и дефискализације фискалних каса захтијевају физичко присуство пореског радника и овлашћеног сервисера као и пуно администрације ;
Недовољна безбиједност података ;
Пореска управа не може ефикасно да анализира примљене податке ;
Инспектори имају пуно потешкоћа код прегледа података на мјесту продаје због неадекватних услова и честих оштећења ;
Расположив број пореских радника за контролу великог броја пореских обвезника никада није довољан ;
Трошкови редовног и ванредног сервиса и потрошног материјала који оптерећују пореске обвезнике могу да се смање ;
ГПРС не може да испуни веће захтјеве за пренос података ;

ПРЕДНОСТИ НОВОГ СИСТЕМА

Активација и деактивација фискалних уређаја без присуства пореског радника ;
Сигурност података мора да буде базирана на софтверу умјесто на хардверу ;
Сви рачуни морају бити дигитално потписани ;
Подаци у свим фазама морају бити криптовани ;
Не смије бити неовлашћеног читања података ;
Подаци о свим трансакцијама се безбиједно чувају у пореској управи ;
Нема ручног уноса података пореског обвезника ;
Накнадна модификација (преправка) података је немогућа ;
Могућа је опција за бесплатну фискализацију појединих пореских обвезника ;
Процес сертификације треба да буде аутоматизован и бесплатан за произвођаче софтвера/каса ;
Увид и контрола сваког издатог рачуна ;
Обезбиједити да било ко у било које вријеме може да утврди вјеродостојност сваког рачуна ;
Немогуће је заобићи систем и издати фалсификован рачун ;
Провјера аутентичности рачуна преко сервера пореске управе мора бити доступна јавности ;
Подршка у технолошком развоју система и уређаја без хардверских препрека ;
Повраћај робе и новца се одмах електронски евидентира ;
Укидање обавезе чувања контролне траке, замјењује се електронским журналом ;
Приступачнија доступност фискалних система пореским обвезницима ;
Могућност издавања електронских рачуна, без употребе папира ;
Модел фискализације мора да буде спреман за захтјеве и потребе у наредних 10-15 година ;

ОСНОВНА НАЧЕЛА

Фискални рачун мора да буде потпуна потврда извршеног плаћања са посебним приказом обрачунатих пореза.
Фискални рачун мора да недвосмислено идентификује онога ко је рачун направио. Ако је рачун за правно лице мора идентификатор тог лица да буде наведен на истом рачуну.
Рачун мора бити заштићен електронским потписом у тренутку креирања, потпис потврђује да је рачун аутентичан.
Рачун потписује СЕ који издаје сертификационо тијело независно од произвођача фискалне опреме и пореских обвезника.
СЕ мора да чува дефинисане податке доступне само пореској управи, који могу да докажу да ли је дошло до накнадне измјене података на рачуну.
Фискални рачун мора бити провјерив одмах након издавања. Метод верификације треба да буде једноставан.
Овлашћена лица могу брзо и једноставно да изврше провјеру свих података на продајном мјесту укључујући и оне у СЕ-у.
Примјењени систем фискализације треба да обезбиједи да све трансакције безбједно и криптовано стигну у пореску управу и тамо све буду смјештене на исти начин али и селективно читљиве и доступне пореским обвезницима или овлашћеним лицима.
Провјера рачуна мора бити расположива купцима одмах након што приме рачун.
Исти верификациони метод треба да се користи и за наградне игре које стимулишу купце да узимају рачуне.
Услови сертификације фискалне опреме морају бити јавно доступни а процес сертификације транспарентан.
Обухват фискализације треба да буде најшире могућ. То обезбеђује солидарност међу пореским обвезницима.
Динамика фискализације треба да буде реално дефинисана, мора да води рачуна да у предефинисаним роковима може да се реализује. Пролонгирања имају негативан ефекат.

Фискални рачун мора да буде потпуна потврда извршеног плаћања са посебним приказом обрачунатих пореза.

Фискални рачун мора да недвосмислено идентификује онога ко је рачун направио. Ако је рачун за правно лице мора идентификатор тог лица да буде наведен на истом рачуну.

Рачун мора бити заштићен електронским потписом у тренутку креирања, потпис потврђује да је рачун аутентичан.

Рачун потписује СЕ који издаје сертификационо тијело независно од произвођача фискалне опреме и пореских обвезника.

СЕ мора да чува дефинисане податке доступне само пореској управи, који могу да докажу да ли је дошло до накнадне измјене података на рачуну.

Фискални рачун мора бити провјерив одмах након издавања. Метод верификације треба да буде једноставан.

Овлашћена лица могу брзо и једноставно да изврше провјеру свих података на продајном мјесту укључујући и оне у СЕ-у.

Примјењени систем фискализације треба да обезбиједи да све трансакције безбједно и криптовано стигну у пореску управу и тамо све буду смјештене на исти начин али и селективно читљиве и доступне пореским обвезницима или овлашћеним лицима.

Провјера рачуна мора бити расположива купцима одмах након што приме рачун.

Исти верификациони метод треба да се користи и за наградне игре које стимулишу купце да узимају рачуне.

Услови сертификације фискалне опреме морају бити јавно доступни а процес сертификације транспарентан.

Обухват фискализације треба да буде најшире могућ. То обезбеђује солидарност међу пореским обвезницима.

Динамика фискализације треба да буде реално дефинисана, мора да води рачуна да у предефинисаним роковима може да се реализује. Пролонгирања имају негативан ефекат.